Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Nezaposlenost i inflacija". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



SADRŽAJ

UVOD..........................................................................................................2

OBLICI NEZAPOSLENOSTI.....................................................................2

MAKROEKONOMSKO ODREĐIVANJE PRIRODNE STOPE NEZAPOSLENOSTI...................................................................................4

INFLACIJA.................................................................................................8

VRSTE INFLACIJE....................................................................................9

EFEKTI VISOKE INFLACIJE.................................................................10

ANTIINFLACIONA POLITIKA..............................................................11

ZAKLJUČAK............................................................................................13

LITERATURA..........................................................................................14

UVOD

Jedno od ključnih makroekonomskih pitanja predstavlja fenomen nezaposlenosti. Krajem sedamsesetih godina prošlog veka, nezaposlenost postaje ozbiljan ekonomski, politički i društveni problem industrijski razvijenih zemalja. U konstantnom padu, od početka devedesetih godina, u anglosaksonskim zemljama, u kontinentalnoj Evropi, ona ostaje na dosta visokom nivou. Koji su uzroci nezaposlenosti i kakva se politika vodi u borbi sa njom? Ali pre svega šta je to nezaposlenost? Prema definiciji ILO-a (Međunarodna organizacija rada), i u Francuskoj, prema definiciji NISES-a (Nacionalni institut za statistiku i ekonomske studije) , nezaposleni je osoba bez posla, spremna da ga prihvati i koja se aktivno posvećuje tom traženju, dok je zaposlenost definisana kao aktivnost za koju se dobija nagrada, s platom ili bez nje. Aktivno stanovništvo definiše se kao skup stanovništva koje ima posao i stanovništva koje ga nema. Definicija nezaposlenosti ne daje odgovor na mnoga pitanja: kada jedna osoba, stvarno traži posao? Kada je ona stvarno u stanju da ga dobije? Evolucija nezaposlenosti u industrijski razvijenim zemljama

Ekonomisti se ne zalažu za nultu stopu nezaposlenosti. Postojanje određene stope nezaposlenosti na nivou jedne nacionalne ekonomije se smatra nužnim. U literaturi ova se pojava naziva prirodnom stopom nezaposlenosti. Prirodna stopa nezaposlenosti u privredi ne označava i postojanje svojevrsnog praga ispod koga počinje rast najamnina i cena, odnosno granice iznad koje nastaje inflacija. U teorijskom smislu, može se zaključiti da concept prirodne stope nezaposlenosti predstavlja jedno od važnijih područja savremene makroekonomske analize. Podrazumevajući nivo, na kojem su ponuda i tražnja na tržištima rada u proseku u ravnoteži, prirodnu stopu nezaposlenosti ne treba identifikovati sa optimalnom stopom nezaposlenosti. Naprotiv, pre bi se moglo govoriti o takvom nivou nezaposlenosti koji je prihvatljiv jer ne generiše inflaciju.

OBLICI NEZAPOSLENOSTI

Strukturalna nezaposlenost označava nepodudarnost između ponude i potražnje za radnicima u pogledu zanimanja, kvalifikacija ili regionalnog rasporeda. Nepodudarnosti se mogu javiti zbog toga što potražnja za jednom vrstom rada raste dok se potražnja za drugom vrstom rada smanjuje u uslovima u kojima se ponude rada ne mogu brzo prilagođavati.

Ciklična nezaposlenost, koja se još naziva i konjukturnom posledica je opšteg nedostatka potražnje na tržištu roba i implicitno na tržištu rada. Ona se javlja kad je sveukupna potražnja za radom niska. Kad se smanjuju potrošnja i proizvodnja, nezaposlenost se povećava. Međutim, sam pojam podrazumeva da se radi o srednjoročnoj pojavi koja nestaje u uslovima ponovne ekspanzije društva. Ukoliko se radi o dugoročnom niskom društvenom rastu, takav se tip nezaposlenosti uslovljene nedostatkom potražnje naziva stagnacijska nezaposlenost.

U ovakvu tradicionalnu podelu na normalnu, strukturalnu i konjukturnu nezaposlenost ne uklapaju se vrlo bitni oblici tehnološke i ''nove'' strukturalne nezaposlenosti .

...

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]